Picture
Dražen Markotić, bivši frontmen kultne splitske heavy metal grupe ”Vega”, odlučio je napustiti svoj tadašnji bend i krenuti u solo projekat. Snimio je svoj prvi album pod nazivom ”Krvarim od zabluda” koji je izdat krajem 2011-e
za Štajner Records. Album je izuzetno melanholičan,nabijen emocijama sa jakim gothic prizvukom što je totalna suprotnost rada sa bendom Vega, što daje dodatnu zanimljivost albumu. Dražen se sprema na svoju drugu po redu turneju po Srbiji pa tim povodom predstavljamo bend i pričamo sa Draženom.

MF: Pozdrav Dražene u ime ekipe Metal Fever-a.

Dražen Vega: Pozdrav Tebi kao i cijeloj ekipi Metal Fever-a i svima koji nas čitaju.

MF: U toku je još uvek promocija albuma ,,Krvarim od zabluda" koji ste izdali krajem 2011-e godine. Da li nam možeš reći nešto više o njemu? Kako je uopšte došlo do osnivanja solo projekta?

Dražen Vega: Nakon 12,13 godina intezivnog rada sa Vega-om došao sam do odluke da je možda vrijeme da se posvetim nečemu što je, nazovimo tako, tinjalo u meni već neko vrijeme i napravio sam taj korak. Tadašnji članovi su shvatili tu moju potrebu i bili podrška u nekim mojim životnim promjenama tako da smo se rastali u mirnim odnosima, do daljnjeg. Fanovi Vega-e su se i tada, i još uvijek, pitali zbog čega, zašto ne istovremeno raditi sa oba benda ali jednostavno, kad se nečeg uhvatim onda mi je to prioritet i tako se i ponašam.

Album je snimljen u Splitu, kod mog dragog prijatelja Lea Škare, u njegovom studiju Spalaton. Snimanje se malo razvuklo jer sam ja funkcionirao na relaciji Zagreb- Split pa smo hvatali moje i njegove slobodne trenutke. Album je, bukvalno, sjajno prihvaćen od strane publike i danas, nakon godinu i pol od izlaska traje potražnja za njim i ljudi iskazuju želju za imat ga u privatnim kolekcijama. Što mi je veliko priznanje za rad i trud. Sa albuma su, do sad, skinuta 2 singla, "Sjena samoće" i " I dok gorim". Singlovi su također dobro prošli kod fanova.

MF: Za spomenute singlove su takođe snimljeni i spotovi koji su zaista fantastični. Koliko primećujemo prilično ste aktivni po pitanju koncerata, a sada krajem meseca dolazite ponovo na turneju po Srbiji. U pitanju su 3 relacije za sada: Zemun,Zrenjanin i Novi Sad?

Dražen Vega: Hvala za komplimente za spotove.
Pa čuj, trudimo se biti što više prisutni koncertima, koliko god to bilo danas teško jer je stanje u regiji teško i svi jedva sklapaju kraj sa krajem financijski pa dogovaramo kompromise i izvlačimo dobru stranu za svakog. U svom tom vakumu sivila koje je trenutno uokolo veseli nas da, ipak, imamo dobre fanove i drage prijatelje koji su uporni i zainteresirani dovesti nas u svoj klub, grad, državu...

Da nije njih sve bi ovo bilo za bezlično.
Da, ovo je 2. put da se dolazi u Zemun, fest, 3. put u Novi sad i 1. put u Zrenjanin. Jedva se čekamo uputit na put. Dobivamo ugodne odgovore od ljudi i poruke koje nam govore da uistinu imamo zbog čega isčekivati nove koncerte.

MF: Nadam se da će se stanje po pitanju finansija popraviti i da će biti i češće prilike da vas gledamo. Fanova ima,kako u Hrvatskoj,tako i u Srbiji pa i šire,što je jedan od dokaza da muzika nema granica. Jedan od razloga za to je sigurno što se mnogi ljudi mogu pronaći u vašim tekstovima. Album je zaista protkan izuzetno jakim i iskrenim tekstovima.

Dražen Vega: Hvala, ponovo, (smeh). Pa eto, taj tvoj komentar je jedan od češćih koje dobivamo. Al mi je jedan od dražih da "stvara ovisnost i da niti ne skužiš već se 3,4 put vrti u plejeru", haha a čuj, idemo dalje. Ljudi koji su, iole, ozbiljno u ovom "poslu" znaju koliko je potrebno truda i "ludosti" da se održe i stvaraju a da sve to ima barem neke logike. Jednostavno se svi moramo pomiriti sa činjenicom da su ovo neka teža vremena za ikakvu umjetnost i, uz dostupnost svega, ljudi nemaju volje za ničim. Malo ovo sad teško i pesimistično zvuči, al pogledajmo istini u oči. Ljudi se, bukvalno, bore za život, kako pregurati mjesec, godinu... Ne znam, trebalo bi nas "udarene" smatrati filterom protiv svakodnevne učmalosti i bijeg od realnosti, kroz neku razonodu, inspiraciju, odvođenje na neka druga mjesta u mislima, ali, nažalost nije baš tako. 

Baš zbog stvari koje sam prije naveo. Ali bit će bolje, čovjek je stvoren za evolucije pa će tako evoulirati i kroz ovo razdoblje. Što se tiče tekstova, prvenstveno JA sebi neću dozvoliti lažiranje. Uvijek pišem iskreno, o čemu god da je riječ. Da mogu stati iza svake riječi. Svatko ima uspona i padova kroz život tako da je u svemu tome dovoljno materijala za pisati i posvetiti se. Jer, ovo se ne radi zbog love, barem ne u mom slučaju. Ovo mi je više poput psihijatrijskog kauča koji me filtrira kroz život. Potreba poput ostalih funkcija koje su neminovne za biti "živ". Volim kad me tekst svaki put "odnese", a to je slučaj i sa ovim albumom. Svaki put kad ga slušam zaboravim da sam ja njegov "krivac" i prepustim se emociji. To mi je dovoljan znak da sam uspio jer je čak i mene hipnotizirao (smeh).

MF: Vidim da kao glavni krivac za tekstove započinješ nove grehove,neke od novih pesama su se već našle na vašem youtube kanalu. U pripremi je novi album? Kako napreduju radovi, kada se očekuje novi materijal?

Dražen Vega: Da, radi se na novim idejama, pjesmama... Vizija postoji, na redu je slijed. Neke su već gotove ( sviramo ih ) a neke su u polutrijeznom stanju, (smeh).
Potreba za svježom krvlju je neminovna stoga se nadam da će se uskoro i snimiti pokoja da ih malo pustimo u svemir. Nezahvalno je davati ikakve prognoze jer se UVIJEK nešto izjalovi, stoga nek ostane na tom da se materijala ima, želje za radom također i da se svi zajedno nadamo da će nešto što prije izaći na svjetlo tame (smeh).

I na predstojećem touru ćemo odrokat barem 2 nove pjesme.
Ono, ne valja trčati brže nego što ti koraci mogu to pratiti. Kako ljudi žele čuti finalno i javno što bolju verziju neke pjesme tako je i njeni tvorci žele predstaviti u što boljem svjetlu. Ali, oznojit ćemo se na nekim novim kompozicijama, za koji dan, na touru, to je garant, haha. 

MF: Znači ko želi da čuje novitete uživo ili ko je propustio prošli tour pravac Zemun,Zrenjanin ili Novi Sad! Sa sobom kao goste vodite bendove Garlic,Kler i Loud...sa Garlic i Kler si već saradjivao, kao i sa Svilen Konac Projekat i Kraljevskim Apartmanom. Kakvo je tvoje vidjenje današnje scene na prostorima ex-yu?

Dražen Vega: Eh, eh... relativno je to promatranje, ovisno s koje strane i kojim ciljem. Definitivno je da ima svega, pod tim upravo tako i mislim. Ne bih se sad bazirao na nikakav stil posebno. Ono što je sigurno je to da je previše arogancije i bahatosti među bendovima, što mi je presmješno. Ne vidim razlog u tome, al se niti ne zamaram s tim niskim porivima. Ima mjesta za svakog a koliko će taj netko biti tu ovisi o njima samima prvenstveno. Ono šta mogu roknuti iz prve je da uvijek više cijenim autorske bendove kojih je, nažalost, manje i bendove koji teže originalnosti, da ne slijede nikog. Ma koliko riskirali da ih se ne shvati ili krivo ocjeni. Trebaju imat stav "fuck off" mi smo to šta jesmo i zbog tog i jesmo takvi. Ali, svatko je "svoga tela gospodar", haha
Suradnja, eeee da. Garlic i Kler su nam već stari frendovi, jedva čekamo ponovni susret s njima. Dobra je zajebancija kad smo zajedno i prisutan je baš onaj pravi rnr štimung podrške i opuštenosti.

Sa Svilen koncem smo surađivali prošle godine i ekipa je skroz ok. Imaju svoju priču i zajebanciju pa tko je shvati, shvati, a tko ne jebi ga, njima je dobro. Load nismo dosad imali prilike upoznati al ne sumnjam da ćemo se dobro uklopiti.
Kraljevski Apartman, šta reć, ljudi-legende. U svakom smislu. ono što i kako rade mogu se posramiti puno, puno mlađe kolege od njih. Toliko je punokrvnosti u njihovom radu da im ja želim samo sve još bolje i da uspiju na još širem području jer to zaslužuju. 

Nadam se da druženje s njima nije gotovo i da ćemo još s njima dijeliti stejdževa jer oni su R n R. A ex Yu scena. hmm, ono šta mi prvo pada na pamet je da bi bilo savršeno da su bendovi malo povezaniji i spremni za pomoći drugima jer bi se tad glas nekog dobrog benda brže širio regijom i više bi se sviralo. Ovako, premali smo dok svatko vodi svoju priču, "u svom selu". Treba raditi zajedničke tourove, festivale, gostovanja i vrlo brzo bi rezultat bio iznenađujuće sjajan.

MF: Nadam se da će ljudi izvući neku pouku o tome,da će biti sve veći broj zajedničkih nastupa i saradnje jer zaista bez uzajamne saradnje,poštovanja i turneja nema napretka. Pogotovo u današnja vremena pokvarene politike, mržnje i zavisti, kao i izuzetno slabu medijsku pomoć i posvećenosti prema nekomercijalnim stvarima.

Dražen Vega: Eh, kad zbrojiš odnos domaće publike prema vlastitoj sceni, postojanje klubova, NEzainteresiranost medija, trulu, pokvarenu politiku (na koju NAŽALOST nisu svi imuni) i bla bla dođemo do zaključka da izvođači koji opstaju i djeluju na ovim prostorima zaslužuju radni staž i to još beneficiran. Ne znam, osobno sam alergičan na pranje mozgova i sijanje nekih ideja koje nisu dostojne nekom sa intelektom na barem nekoj razini. Tužno je kad vidiš koliko mladih i dalje je slijepo i lakovjerno. Kao da ne mogu učiti iz grešaka svojih prethodnika, naivača.

Muka mi je od priča kako je nekima, negdje, nekad bilo bolje i sva ta sranja. Pa jebote, siguran sam da bi ljudi DANAS htjeli da im je dobro, da su ponosni na sebe i svoje uspjehe. A to mogu samo na način da odjebu nametnike koji im sišu dane.
Da žive svoj život, da vjeruju u svoj rad i sebe, da ne traže nekog, pod svaku cijenu, da ih se vodi i ukazuje na vrijednosti. Mislim, ne bi da sad zvučim ko neki prorok ili presermesija, al sve nas upućuje da ćemo se vratiti u plemena gdje ćemo biti sve samo ne čovjek, vrijednost. Lov u mutnom je i dalje najisplativiji biznis na ovim prostorima, al boli koliko je to visoka razina. Zapitaš se, "Dokle, jebote! Jesam ja lud ili je sve otišlo u ... !?".
Onda završim sa tezom, "Ok, ja sam "puko" al, briga me, ne diraj me, meni je dobro!" (smeh).  
MF: Doći će to valjda nekad sve na svoje, da će ljudi početi da veruju više u sebe i da žive svoj život. Za kraj da potsetimo sve koji žive svoj život da pronađu vremena da dodju na svirke i da svi zajedno puknemo i dobro se provedemo. Hvala ti na dobrim rečima i posvećenom vremenu i prvenstveno hvala za dosadašnji rad, nadam se da će tvoje pesme i dalje ispunjavati srca publike i sve najbolje na predstojećoj turne.

Dražen Vega: Hvala tebi na ukazanom interesu i prostoru. Naravno, za kraj intervjua pozivam vas sve da uveličate naše male zajebancije vašim prisustvom i da se svi fino i ugodno provedemo i oznojimo, hahahahaha. Dakle, 25.04. Zemun, klub Fest 26.04. Zrenjanin, rock cafe 27.04. Novi sad, Crni bik Nadam se da ćemo vam ispuniti očekivanja, onima koji će nas prvi put vidjeti, a onima koje smo već susreli na seansama kažem " Jeeee, evo nas ponovooo !" Držite se dobro, pazite na sebe i vidimo se uskoro. Stay dark n heavy!!!

Intervjuisao: Goran Jelić
 
Picture
Claymore je power metal bend iz Lazarevca nastao 1994. godine. Bendovi iz Lazarevca nisu toliko popularni na našoj sceni, ali Claymore se svakako izdvaja na poseban način. Danas razgovaramo sa Vladimirom Garčevićem (Vlad Invictus) liderom benda Claymore.

MF: Pozdrav Vladimire.
Za početak možeš li nam reci nešto više o osnivanju Claymore-a?

Vlad Invictus: Pozdrav, Gorane! I pozdrav čitaocima! Claymore je u svojoj prvoj inkarnaciji nastao 1994. godine. Ja sam bio idejni osnivač benda, tada sam imao 17 godina i imali smo samo jednu svirku u toj prvoj postavi, ali smo uspeli da osvojimo prvo mesto na Vidovdanskoj gitarijadi u Rudovcima. Od tada smo stekli kultni status među lokalnim fanovima (smeh). Do današnjeg dana je preživeo mnogobrojne izmene u postavi. Prva stabilna postava je ustanovljena 2003. godine, kada smo snimili naš album prvenac "The First Dawn of Sorrow", koji je izašao za poznatog domaćeg izdavača One Records. Od 2004. godine bend je pauzirao do avgusta 2012. godine, kada smo u potpuno novoj postavi nastupili na Fabula festivalu u Lazarevcu, a sada u istoj postavi snimamo drugi album, može se reći na desetogodišnjicu prvog izdanja. Ima mnogo toga da se kaže, ali je baš opširno, a o tome čitaoci mogu detaljno da se informišu na našoj fejsbuk stranici. U suštini, to je ukratko o našim počecima.

MF: Prvenac "The First Dawn of Sorrow"se odlično pokazao.Pesme kao što su ,,A Prophet's Tale", ,,Prince Of Immortals" i ,,Taste The Steel" su definitivno himne power metala tog vremena na našim prostorima.Većinu tekstova i muzike si ti radio. Odakle crpiš inspiraciju,koji bendovi su najviše uticali na tvoj rad?

Vlad Invictus

Hvala na lepim rečima. Metal slušam od svoje 10-11 godine, a bendovi koji su tada uticali na moj muzički razvoj su i danas prisutni - Iron Maiden, Manowar, Judas Priest, King Diamond, Helloween, Running Wild... Aktivno pratim metal scenu, tako da sam ljubitelj svih metalnih podžanrova. Ne delim bendove na power i death i tome slično, već na one koji mi prijaju i one koji mi ne prijaju. Inspiracije je mnogo, ne samo u muzici, već i u životu, knjigama, filmovima... Pored metal muzike, veliki sam obožavalac klasične muzike i progresivne rock muzike (Rush, King Crimson, Kansas...). Što se filmova i knjiga tiče, fan sam fantazijskog, istorijskog i horor žanra, mislim da većina metalaca voli te žanrove, pa ni ja nisam izuzetak (smeh).

MF: Naravno, ne treba pratiti ograničenja žanrova u kreiranju svog sopstvenog stila. Znači fanovi će na novom, povratničkom izdanju moći da pronađu razne stilove. Kako za sada napreduje snimanje,kada možemo očekivati izlazak albuma?

Vlad Invictus: Fanovi će na novom albumu čuti nešto potpuno drugačije u odnosu na prvi album, ali je stilski to i dalje isti pravac. Novitet je što većinu pesama peva Dejana Betsa Pavlović, naša nova pevačica, dok sam ja u drugom planu kao vokal. Sad smo female fronted band (sneh). To je moja davna želja, da imamo moćan ženski vokal u bendu, jer ne mislim da je metal isključivo muška muzika, iako je mnogi tako doživljavaju. Ako već moram da nas svrstam u neki podžanr, onda je to epic power metal, zbog tekstova ponajviše, a i muzički je slično onim bendovima koje slušam. Pesme su prilično raznovrsne, ima brzih, sporih, srednjeg tempa, a tekstualno je konceptualan, ima priču, baziranu na delu George R.R. Martina, mog omiljenog pisca.
Trenutno snimamo poslednju pesmu na albumu. Snimanje bi trebalo da se završi do početka maja, a miksovanje i mastering do početka juna, kada ćemo ponuditi materijal izdavačkim kućama, nadam se da će se nekome svideti.

MF: Betsa je zaista sjajan frontmen, inače tvoj saborac i iz cover benda ,,Bedemi", verujem da je mnogima drago što sada predvodite zajedno i Claymore. Možeš li nam reći nešto o novoj postavi, promenama u bendu? Mnogo sreće u potražnji za adekvatnim izdavačem.
Picture
Vlad Invictus: Tačno, tako smo se i upoznali i započeli saradnju. Njen vokal je pretežno sopran, ali se sjajno snalazi i u drugim tehnikama pevanja. Ostali članovi benda su Marko Dinić - Oceanlord (klavijature), najmlađi član benda, ali veoma talentovan i definitivno najkrupniji član benda, kao Thor uživo (smeh). Za bas gitaru je zadužen Filip Todorčević - Fill T. 

On je klasični fan progresivnog death metala, a uz mene je muzički najpotkovaniji član što se tice poznavanja metal muzike, pravi powerhouse basista. Bubnjar je lokalna legenda, Aleksandar Canković - Alex Cane, koji je svirao skoro u svakom lokalnom bendu i ubedljivo ima najviše nastupa od svih u bendu. Čudovišan bubnjar zaista. Napomenuću i da su svi članovi benda izuzetno mladi, tako da crpim energiju iz njih (smeh). Bitno je da nam se stavovi i ukusi poklapaju, pa je lako stvoriti tu magiju koju bend poseduje.


MF: Znači spoj snage i iskustva,biće gadan udarac. Postavili ste već neke pesme na youtube kanal koje potvrđuju raznolikost albuma. Među njima su energična ,,Hymn of Vengeance" koja prati Manowar standarde i ,,Crossroad of Forever" baladu koja po meni ima jedan od najboljih tekstova ikada. Kakve se kritike za sada na nove pesme,kako ih je publika primila?

Vlad Invictus: Upravo tako. Hymn of Vengeance sa youtube-a je demo verzija koja datira od 2004. godine. Sve pesme na novom albumu, izuzev jedne, su nastale u periodu nakon izlaska prvog albuma. Danas su dobile malo moderniju formu, što je i logično, uzevši u obzir koliko se metal muzika promenila u odnosu na period od pre 10 godina. Crossroad of Forever je pesma koju sam napisao kada sam imao 12 godina. Nismo planirali da se nade na novom albumu, jer sam je snimio pre tri godine u Midnight studiju (u kome radimo i novi album), ali toliko ljudi je izrazilo želju da je čuje na zvaničnom izdanju, pa sam popustio pod pritiscima. Naravno, uradićemo potpuno novi miks za nju. Hymn of Vengeance se nekako izdvojila kao favorit među ljudima koji nas prate, ima taj Manowar-ski prizvuk, ali će albumska verzija biti pravo iznenađenje. Jedina nova pesma je Night Sky i ona je napisana bukvalno pre par meseci, prilikom ulaska u studio. Takve pesme imaju tendenciju da osvoje srca publike, jer nastaju spontano, za par minuta. Ljudi osećaju kad je pesma iskrena, publiku ne možete prevariti. Mislim da će i ostale pesme naći put do srca publike. Svaka je deo velike priče, ali može da se posmatra i izdvojeno od celine. Tu leži prava čarolija

Picture
MF: Moram priznati da jedva čekam da čujem novi mix pesama,da barem preko zvučnika postanemo deo te čarolije.

Vlad Invictus: Veruj mi, i ja. U ovom demo obliku zvuče dosta dobro, ali će naš producent Boris Šurlan tek odraditi ono u čemu je jedan od najboljih na ovim prostorima.

MF: Saradnja sa Borisom mora biti veliko zadovoljstvo. Uradio je dobar posao sa Midnight Rain tako da ništa manje ne očekujemo i u radu sa Claymore-om. Kada smo kod Midnight Rain-a kako napreduje rad u tom projektu, da li se i to izdanje može očekivati u toku godine?

Vlad Invictus: Metal fanovi dobro znaju ko je Sascha Paeth. Bez preterivanja, Boris je po meni srpska verzija čuvenog producenta i muzičara. Daleko od toga da ima iste uslove rada kao pomenuti gospodin, ali njegov talenat i osećaj za zvuk su bez premca. Morao sam da ga zamolim da nam gostuje u nekoliko pesama, jer je odličan i kao gitarista. Zajedno smo započeli rad na projektu Midnight Rain pre dve godine. Prvo smo želeli da snimamo iz zezanja, neku opuštenu varijantu muzike, potpuno spontano i bez pritiska.

Plod te saradnje je osam snimljenih pesama i gostovanje 15 muzičara na projektu. U pitanju su uglavnom muzičari iz Lazarevca, ali ima i onih iz Beograda, Svilajnca... Trenutno je projekat "na ledu", jer čekamo da se završi snimanje Claymore-a, koji je u ovom trenutku prioritet za sve nas. Za Midnight Rain treba da snimimo još 4 pesme, a nakon toga ćemo se baciti u potragu za izdavačem i probati da stvorimo stabilnu postavu benda koja će imati nastupe. Publika može kod Midnight Rain-a pronaći razne muzičke uticaje, od bluesa, popa do progresivnog rocka i death metala.

Picture
Foto: Popović Ivana
MF: Kvalitet mu je stvarno neosporan,treba mnogo truda uraditi produkciju za Midnight Rain,posebno zbog raznovrsnosti pesama. Midnight Rain je zaista projekat koji ne trpi podele i ograničenja i gde svako može da se pronađe. 

Od balada poput ,,Just for you" za koju ste snimili i spot pa do epske ,,Slaves to the machine",za svakoga po nešto. Iz ugla čoveka koji vredno radi na borbi metala (3 benda istovremeno nije mala stvar) i koji prati domaću scenu podjednako kao i inostranu kakvo je tvoje viđenje domaće scene?
Vlad Invictus :Uh, ovo je nateže od svih pitanja do sada. Imam pomalo ekstremne stavove kada je domaća rock muzika u pitanju. Mislim da je 70-ih i 80-ih propuštena velika prilika da se muzika sa ovih prostora postavi na svetsku muzičku mapu ili bar evropsku. Većini tadašnjih bendova je odgovarala uljuljkanost u tržište od 20 i kusur miliona stanovnika. Otuda, nikome, osim par bendova, nije stalo da se probijaju na inostrano tržište, pa se niko nije ni držao oprobanog recepta za tako nešto, a to su tekstovi na engleskom jeziku. Danas imamo nemačke, švedske, finske bendove koji pevaju na maternjem jeziku i prihvaćeni su u svetu, ali pre toga su im put prokrčili Scorpionsi, Europe, ABBA, Accept... Nažalost, mi u našoj zemlji nismo imali takav slučaj, iako je kvalitet bio neosporan. Isto tako, ovde je medijski prostor popunjavala neka autohtona vrsta "rock" muzike, koja se ne svira nigde u svetu, neki alternativni zvuk sa primesama panka, pa je metal oduvek bio više nego zapostavljen. 

Situacija se počela menjati sa pojavom Alogije i drugih bendova sa početka 21. veka. Tada je metal scena uzela maha, ali je i to kratko trajalo, jer nije bilo medijske podrške, izuzev jednog časopisa i par radio stanica. Danas je po kvalitetu bendova, naša scena bolja nego ikada. Svaki od tih bendova može bez problema da izađe na crtu velikom broju stranih metal bendova. Problem je što nemamo kao zemlja korene u roku i metalu, pa strani izdavači nisu do skoro bili previše zainteresovani za bendove odavde. Situacija se, čini mi se, menja na bolje. Eto, Destiny Potato izdaju za velikog izdavača, izmedu ostalog. Mislim da nam predstoji žestoka borba za metal scenu, samo je potrebno da svi budemo ujedinjeni oko opšteg cilja, a to je da srpski metal bude prihvaćen u svetu kao ravnopravan, da bendovi sa ovih prostora nastupaju na značajnim metal festivalima u Evropi, da objavljuju albume za eminentne izdavačke kuće. Znam da smo kao narod prkosni i da ne trpimo tuđi uspeh, naročito ako je u pitanju neko naš, ali moramo da shvatimo da bez uzajamne podrške nema ni metal scene. Izvor uspešne borbe za metal scenu leži u podršci lokalnim bendovima! Bez te podrške nema scene. Mediji su nas ionako zaobilazili svih ovih godina i tu ne očekujem nikakvu promenu. Zato promenu moramo napraviti sami.

MF: Očekivano opširan odgovor,sa kojim se nažalost u potpunosti moram složiti. Mnogi naši bendovi bi bili u samom vrhu svetske scene da su ,,iz neke druge zemlje".
Iskreno se nadam da će mnogi zastati na ovom delu intervjua i staviti si prst na čelo i zamisliti se o tome što si rekao. Hvala ti na posvećenom vremenu i posebno na poslednjim rečima. Mnogo sreće u radu sa Claymore,naravno i sa Midnight Rain i Bedemima. Keep fighting for metal \m/

Vlad Invictus: Hvala, Gorane! I ja tebi želim uspeha u radu sa tvojim bendovima. Hvala ti na vremenu i pozivu za ovaj intervju. Jedan si od onih koji se bore za domaću metal scenu srcem i dušom. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da stvorimo scenu koja ce opstati. \m/

Intervjuisao: Goran Jelić

 
Picture
Foto: Xtiana CristiAnA
Nadimač je četvoročlani crossover thrash metal bend iz Beograda nastao 2003. godine. Njihova ideja sviranja i tekstovi za pesme vrte se oko različitih tema: piva, sekte, sarkazma, crnog humora, političke nekorektnosti i sve ostalo što čini jedan život. Danas razgovaramo sa pevačem benda Danilom Trbojevićem.

MF: Dobrodošli na sajt Metal Fever, za početak nam recite šta je to Nadimač?

Danilo: Nadimač je bend staroškolskih guslara koji se nalivaju pivom, rmbaju, i skaču na glavu.
To je bend koji ljudi ili iskreno vole ili mrze. U stvari, I oni što nas mrze nas vole, 
samo im je krivo sto se mi bolje zezamo, haha... Nadimač svira thrash metal ili preciznije crossover thrash. 

Mada je thrash metal sam po sebi miks hevi metal I hard kor panka sa početka osamdesetih ali dobro. Slušamo svašta pa onda imamo i ideja za stvari koje zvuče ultra brzo I drugacije, jebem li ga… pevamo na srpskom… pijemo po parkovima I ispred dragstora.. I idemo na koncerte da skačemo, mada najviše volimo da skačemo na bini jer nam je to ventil kroz koji izbacujemo sve ono što se u toku nedelje, meseca ili godina nakupilo!


Picture
Foto: Xtiana CristiAnA
MF: O čemu govore vaši tekstovi?

Danilo: Pa na sarkastičan način izkarikiramo stvarnost samo što gledamo da to ne radimo šablonski i da ne prevodimo zajebane i izdrkane tekstove stranih bendova. Da kopiramo strance i štancujemo izdrkane šablonske tekstove možda bi nas više ljudi smatralo pravim metalcima ili tru nekro ba bla bendom.. ali jbg, šta da im radim. 


Većini su naši tekstovi glupi ili neozbiljni jer je lakše reći da je nešto glupo nego da nisi shvatio o čemu se radi. Ipak, ima ljudi koji znaju i vole naše tekstove, a ako nekog zanima on pita pa mu objasnim o čemu se tačno radi i koje poruke koja pesma sadrži.

 Tekstovi su sirovi i iskreni, nema fantazije niti nekog rasprdavanja.
Do sad smo uradili oko 35 pesama tako da ima mnogo razlicitih tema, ali recimo da je to kritika društva, izkarikirani primeri iz svakodnevnog života, ukazivanje na odredjene društvene fenomene i probleme koji možda nisu očigledni, priča o nasilju, druženju, sektama, odrastanju u ratnom vremenu, ulica, poroci i alkohol, ono sto volimo ,ono sto ne volimo... previše tekstova da bih mogao da izvučem neko pravilo. 
Jedino pravilo je da nema foliranja i da su tekstovi iskreni makar po cenu da ispadnemo.. onakvi kakvi jesmo, ali boli nas dupe.


Picture
MF: Kako vidiš ovaj bend za deset godina?

Danilo: Pojma nemam, Nadimač postoji deset godina što je uspeh jer iziskuje svakodnevnu posvećenost i tonu nerviranja i cimanja. Ćora I ja smo tu 5 godina ali sam pre Nadimača pevao ili lupao bubanj u bendovima od početka dvehiljaditih pa mogu da kazem da je kad sve to pogledas sad, mnogo mučno i naporno ali da vredi svakog nerviranja I drndanja.



Nažalost Nadimač kao takav neće otići ne znam koliko dalje u narednih 10 godina u smislu da ćemo potpisati za Metal Blejd ili biti komercijalni, iz prostog razloga što nećemo nikome da ljubimo bulju I da jurimo za nekim da bi “napredovali”. Sami smo izabrali da budemo underground I sviramo extremno brz thrash metal, a ne još jedna kopija generičkih thrash bendova koji su danas preplavili scenu u svetu.
Takodje, pevamo na srpskom, sto nam jako ogranicava pristup većim izdavačima na dalje staze i promociju u svetu ali nema veze.



Picture
Foto: Duško Damjanović
MF: Reci mi, Nadimač je imao sjajnog izdavača iz Azije, zašto je došlo do prekida saradnje izmedju vas i te izdavačke kuće?

Danilo: ADP jeste sjajan lejbl i mnogo nam je pomogao u svakom smislu, Wang(gazda ADP-a) nam je slao i mnogo više nego što je po ugovoru trebao... jedini problem je što su kinesko tržiste i scena zavoreni a drzava kontroliše internet tako da je i promocija na svetskom nivou onemogućena.

Treći oficijalni album smo želeli da izdamo za nekog iz Evrope ili Amerike jer smo do sada više izdanja izdavali na istoku(ma da smo splitove radili svuda po svetu), pa kao red je malo i zapad da se upozna sa našom muzikom.

MF: Šta se desilo sa Miner records-om i vama, na nekom od internet foruma ste objavili svojevremeno da će vaš sledeci album izaći upravo preko njihove etikete?

Danilo: Da, Nadimač je mislim prvi bend koji je potpisao za Miner records. Ugovor je ipak raskinut jer nismo mogli da se dogovorimo oko svega i odlučili smo da je ipak bolje za bend nađe drugog izdavača. Trenutno smo u pregovorima sa jednim izdavačem iz Evrope i dva američka labela, ugovor je na putu pa ćemo videti. Ponuda izdavača deluje odlicno, čekamo da pregledamo ugovor pa da vidimo šta i kako.


Picture
MF: Koliko ozbiljno shvatate vizuelni prikaz vaše muzike, da li mislite da i fotografija, video i omot albuma igraju veliku ulogu u prikazivanju priče benda i generalno mogu da pomognu muzici da lakše stigne/dopre do slušaoca?

Danilo: Naravno, umetnost je višeslojan fenomen i kapiram da je muzika samo deo albuma dok je za onog ko skuplja izdanja i prati priču važno da postoji i ilustracija nekih elemenata priče .. e sad, slika benda.. pa i to je važno kao i video, odnosno spot... valjda ljudi vole da vide ko su ti ljudi koji prave muziku… video i slike su nam najslabija tačka osim ako su slikani/snimani na koncertima.

 Ovako nas mrzi da poziramo da se picanimo itd..a realno i da se uslikamo izgledali bi isto kao i svaki dan na ulici ili kad nas vidite na bini… Svejedno mislim da ćemo se svakako uslikati za novi album i snimiti spot kada bude izašao album, reda radi... mada to će biti sirovo kao i do sad a mi ćemo biti odrpani dripci.. kao i do sada. 

MF: Ko je radio do sada omote vaših albuma? 

Danilo: Radio sam Vukodlak metal, Metal je rat i Državnog neprijatelja.. ADP nam je našao umetnika za omot drugog albuma a onda nam je Wang poklonio još jedan omot povodom 10 godina benda za singl Smrt autoriteta. Nadam se da će nam novi izdavač sa kojim smo u pregovorima obezbediti istog umetnika pa da ćemo imati najbolji omot do sada.


Picture
MF: Smrt autoriteta?

Danilo: Da to je pesma, singl koji smo poklonili ljudima koji nas slušaju povodom 10 godina benda.. to je doduše jedna od 4 snimljene promo pesme koje smo slali izdavačima. Ta pesma govori o odnosima ljudi oko nas, o onome što osećamo povodom toga od kad smo u ovoj priči do sada... 

Govori o tome kako nas drugi ceo zivot gledaju kao uvrnute ili manje vredne… poenta pesme je u tome da možeš da popustiš i ideš linijom manjeg otpora a možeš da u svojoj glavi svima kažeš da odjebu i da te više njihovo mišljenje ne dotiče. Samo se radi o trenutku u kom ćeš da prelomiš ovako ili onako.. da biraš da budeš uspeh po tudjim standardima ili da živiš srećan i radiš ono sto voliš po svojim. Sto kaže frizer neki dan kad sam skraćivao krajeve: ”Znaš šta Dačo, ta duga kosa je bila ljudima simpatična kada si bio mali… sad to vise nije… sad je bezveze, vreme je da se odraste...” ahaha ko ga jebe!

MF: Kada možemo da očekujemo sledeći album i da li će tematika istog biti drugačija od ostalih?

Danilo: Pesme za novi album su gotove i biće ih više nego na prošlim albumima. Šta znam, trudili smo se da budu raznovrsne, i jesu ali opet album spada u taj neki extremni thrash/crossover metal, što znači da opet nećemo biti poznati ili popularni, hahaha... Što je super jer malo ko danas uopšte i svira thrash a da nije Municipal Waste ili powerviolence reproach fazon, ili blek krast tipa Toxic holocaust.

Opet smo se potrudili da sviramo šta volimo i izbegnemo da kopiramo nekog ili da radimo nešto za druge a ne za nas… u svakom slučaju biće brz album ali sa dosta nekih stvari koje još niste čuli kod Nadimača.. što je dobro. Tematika pesama.. hmm, pa ne znam, drugačije su pesme… Teme tekstova neću otkrivati ali sigurno su još neuobičajenije od prethodnog albuma, jos su i iskrenije pa su možda zato toliko uvrnute.

MF: Kakvo je iskustvo bilo svirati sa velikanima metal scene ?

Danilo: Prva svirka gde nam je neko dao veliku šansu bila je sa Municipal waste 2009. Tad su nas metal organizatori uglavnom kulirali, a onda su nas Choice i Lemilica pozvali da sviramo dva koncerta sa MW a mi smo ostali bez teksta... Iste godine Rakić, Nikola i ostali iz Exit tima su nas pozvali na Exit što je bilo super i tad smo svirali sa SABATON-om i Deathstars. Haha, malo čudna kombinacija ali bar smo se napili. Moram da kažem da smo imali čast i da sviramo sa bendom koji je postavio standard za krosover ili tada metal-pank a koji postoji više od 30 godina - ACCUSED. Koncert je bio odlican iako je od stotinak ljudi koji su došli većina imali preko 35 godina, haha, mladje generacije koje nisu došle su se zajebale.

Nakon toga smo svirali sa Sodomom u areni u Bukurestu.. bilo je...ostvarenje svih snova bukvalno... sve je bilo neverovatno dobro... Tad nas je vozio i Predo iz Bombardera pa je zezanje bilo još bolje.. ali hotel, stotine ljudi koji su nas gledali zabezaknuto u areni, kafanu u kojoj smo posle koncerta pili sa Sodomom i neke usrane kao cevape koje smo jeli na povratku nikada nećemo zaboraviti. Deset dana nakon Rumunije smo svirali sa Warbringerom u Beogradu, bilo je kul jer su oni vršnjaci i realno kidaju kako sviraju. 

Prošle godine na Exitu nam se zalomilo da delimo binu sa legendarnim DRI i mogu reći da je to još jednom bilo iskustvo koje se ne zaboravlja jer.. jebes ga, oni su DRI! Nama je bilo super, nismo nešto sa njima blejali ali smo razmenili majice i malo nešto pricali, posle nam je Spajk Kasidi poslao sliku u Nadimač majici i tako… bilo je super.. DRI je tada realno pokidao muda svim gans en` rozisima to veče i pokazao kako se mlati posle 30 godina svirke. Posle Exita smo svirali u Rumuniji na Thrash metal festivalu gde je hedlajer bio opet legendarni engleski bend –Onslaught. Kidaju kako sviraju ,em su najpristojniji ljudi koje sam upoznao. I evo sad ćemo pokušati da ih dovedemo u Srbiju po prvi put. 

I pre i posle ovih koncerata smo svirali mnogo svirki i u Srbiji i po regionu ali svaka od ovih svirki bila je posebna jer je nama lično značilo da naš trud i cimanje neko ipak poštuje tako da smo svim tim ljudima koji su nam omogućili da sviramo sa ovim bendovima jako zahvalni.


Picture
MF: Po kratkom postupku ste obišli dosta gradova u Srbiji i regionu tokom proteklih nekoliko godina, da li je u planu možda neka turneja?

Danilo: Iskreno uvek jeste i nije, trebalo bi na jesen da idemo na evropsku turneju a pre toga ćemo svirati koncerte u Sloveniji i Italiji a onda dolazi snimanje albuma. Turneje po meni i nemaju nešto smisla ako ćemo ići i radnim danima u 20 gradova gde će nas gledati po 15 ljudi…Pre cemo gledati da sviramo u po 3-4 zemlje neke mini turneje jer onda kombinujemo sa festivalima i više ljudi može da nas čuje.

Nadam se da ćemo se dogovoriti sa nekim da nam organizuje neku malo veću turneju ili ćemo neku DIY sami srediti, u svakom slučaju kada se snimi album cele ove i sledece godine obilazićemo sva mesta gde vredi svirati i gde nas ljudi slušaju, ona koja smo već posetili i ona koja nismo kako kod nas tako i po Evropi. To ionako i jeste najbolji deo rada benda.

MF: Za kraj, poruka od vas, kako da promenimo sve na bolje?

Danilo: Ako misliš na scenu… ljudi manje treba da masturbiraju pred monitorima a više da dolaze na koncerte… ako nista drugo bar će imati sa kim da seru po bendovima, haha. Para ima dovoljno, ko kaže da nema taj kenja, domaći koncerti kostaju 200-300 kinti i onda pola ljudi kuka kako ne može da udje na koncert a pritom bleji sa dvolitarkom a onda kad svirka počne onaj gore ostane da dovrši još piva… A ako ti se ide na neki veći koncert.. jedan dan nosiš cement ili kopaš i imaš kartu… ako neko baš nema para, ono prava socijala blabla… uvek može da dodje i da kaže: nemam jbg! Nekako ćemo ga ubaciti na koncert. 

Publike ima ali najviše po parkovima i Kalemegdanu kad je lepo vreme ako nisu u dragstoru ili u shopingu gde biraju najkrvavije majice, hahahah... Svega sad ima više nego pre, (neračunajuci medije koji su gori nego ikad), ima ljudi, ima bendova, ima prostora… e sad samo da počnu da se svi skupljaju na istim mestima. Sad mi deluje kao da je bilo bolje i više ljudi na koncertima i više truda i druženja.. a možda grešim, ne znam. Posebno pohvaljujem ljude koji se trude da budu deo scene, u smislu da svi zajedno stvaramo ono što volimo, podkulturu gde sami biramo vrednosti. Cenim ljude koji prave prišivače, koji drže web zinove, fanzine, guraju domaće bendove itd... to je lepo i znači bendovima a i publici. A ako si mislio na svetske probleme, drustvo i tako to.. pojma nemam… ja se trudim da u sebi stvari rešavam tako da me gluposti oko mene ne dotiču previše, preporučujem i ostalima sličan metod, hahaha! Metal je rat 111


Intervjuisao: Marko Jocić.