Picture
Foto: Xtiana CristiAnA
Nadimač je četvoročlani crossover thrash metal bend iz Beograda nastao 2003. godine. Njihova ideja sviranja i tekstovi za pesme vrte se oko različitih tema: piva, sekte, sarkazma, crnog humora, političke nekorektnosti i sve ostalo što čini jedan život. Danas razgovaramo sa pevačem benda Danilom Trbojevićem.

MF: Dobrodošli na sajt Metal Fever, za početak nam recite šta je to Nadimač?

Danilo: Nadimač je bend staroškolskih guslara koji se nalivaju pivom, rmbaju, i skaču na glavu.
To je bend koji ljudi ili iskreno vole ili mrze. U stvari, I oni što nas mrze nas vole, 
samo im je krivo sto se mi bolje zezamo, haha... Nadimač svira thrash metal ili preciznije crossover thrash. 

Mada je thrash metal sam po sebi miks hevi metal I hard kor panka sa početka osamdesetih ali dobro. Slušamo svašta pa onda imamo i ideja za stvari koje zvuče ultra brzo I drugacije, jebem li ga… pevamo na srpskom… pijemo po parkovima I ispred dragstora.. I idemo na koncerte da skačemo, mada najviše volimo da skačemo na bini jer nam je to ventil kroz koji izbacujemo sve ono što se u toku nedelje, meseca ili godina nakupilo!


Picture
Foto: Xtiana CristiAnA
MF: O čemu govore vaši tekstovi?

Danilo: Pa na sarkastičan način izkarikiramo stvarnost samo što gledamo da to ne radimo šablonski i da ne prevodimo zajebane i izdrkane tekstove stranih bendova. Da kopiramo strance i štancujemo izdrkane šablonske tekstove možda bi nas više ljudi smatralo pravim metalcima ili tru nekro ba bla bendom.. ali jbg, šta da im radim. 


Većini su naši tekstovi glupi ili neozbiljni jer je lakše reći da je nešto glupo nego da nisi shvatio o čemu se radi. Ipak, ima ljudi koji znaju i vole naše tekstove, a ako nekog zanima on pita pa mu objasnim o čemu se tačno radi i koje poruke koja pesma sadrži.

 Tekstovi su sirovi i iskreni, nema fantazije niti nekog rasprdavanja.
Do sad smo uradili oko 35 pesama tako da ima mnogo razlicitih tema, ali recimo da je to kritika društva, izkarikirani primeri iz svakodnevnog života, ukazivanje na odredjene društvene fenomene i probleme koji možda nisu očigledni, priča o nasilju, druženju, sektama, odrastanju u ratnom vremenu, ulica, poroci i alkohol, ono sto volimo ,ono sto ne volimo... previše tekstova da bih mogao da izvučem neko pravilo. 
Jedino pravilo je da nema foliranja i da su tekstovi iskreni makar po cenu da ispadnemo.. onakvi kakvi jesmo, ali boli nas dupe.


Picture
MF: Kako vidiš ovaj bend za deset godina?

Danilo: Pojma nemam, Nadimač postoji deset godina što je uspeh jer iziskuje svakodnevnu posvećenost i tonu nerviranja i cimanja. Ćora I ja smo tu 5 godina ali sam pre Nadimača pevao ili lupao bubanj u bendovima od početka dvehiljaditih pa mogu da kazem da je kad sve to pogledas sad, mnogo mučno i naporno ali da vredi svakog nerviranja I drndanja.



Nažalost Nadimač kao takav neće otići ne znam koliko dalje u narednih 10 godina u smislu da ćemo potpisati za Metal Blejd ili biti komercijalni, iz prostog razloga što nećemo nikome da ljubimo bulju I da jurimo za nekim da bi “napredovali”. Sami smo izabrali da budemo underground I sviramo extremno brz thrash metal, a ne još jedna kopija generičkih thrash bendova koji su danas preplavili scenu u svetu.
Takodje, pevamo na srpskom, sto nam jako ogranicava pristup većim izdavačima na dalje staze i promociju u svetu ali nema veze.



Picture
Foto: Duško Damjanović
MF: Reci mi, Nadimač je imao sjajnog izdavača iz Azije, zašto je došlo do prekida saradnje izmedju vas i te izdavačke kuće?

Danilo: ADP jeste sjajan lejbl i mnogo nam je pomogao u svakom smislu, Wang(gazda ADP-a) nam je slao i mnogo više nego što je po ugovoru trebao... jedini problem je što su kinesko tržiste i scena zavoreni a drzava kontroliše internet tako da je i promocija na svetskom nivou onemogućena.

Treći oficijalni album smo želeli da izdamo za nekog iz Evrope ili Amerike jer smo do sada više izdanja izdavali na istoku(ma da smo splitove radili svuda po svetu), pa kao red je malo i zapad da se upozna sa našom muzikom.

MF: Šta se desilo sa Miner records-om i vama, na nekom od internet foruma ste objavili svojevremeno da će vaš sledeci album izaći upravo preko njihove etikete?

Danilo: Da, Nadimač je mislim prvi bend koji je potpisao za Miner records. Ugovor je ipak raskinut jer nismo mogli da se dogovorimo oko svega i odlučili smo da je ipak bolje za bend nađe drugog izdavača. Trenutno smo u pregovorima sa jednim izdavačem iz Evrope i dva američka labela, ugovor je na putu pa ćemo videti. Ponuda izdavača deluje odlicno, čekamo da pregledamo ugovor pa da vidimo šta i kako.


Picture
MF: Koliko ozbiljno shvatate vizuelni prikaz vaše muzike, da li mislite da i fotografija, video i omot albuma igraju veliku ulogu u prikazivanju priče benda i generalno mogu da pomognu muzici da lakše stigne/dopre do slušaoca?

Danilo: Naravno, umetnost je višeslojan fenomen i kapiram da je muzika samo deo albuma dok je za onog ko skuplja izdanja i prati priču važno da postoji i ilustracija nekih elemenata priče .. e sad, slika benda.. pa i to je važno kao i video, odnosno spot... valjda ljudi vole da vide ko su ti ljudi koji prave muziku… video i slike su nam najslabija tačka osim ako su slikani/snimani na koncertima.

 Ovako nas mrzi da poziramo da se picanimo itd..a realno i da se uslikamo izgledali bi isto kao i svaki dan na ulici ili kad nas vidite na bini… Svejedno mislim da ćemo se svakako uslikati za novi album i snimiti spot kada bude izašao album, reda radi... mada to će biti sirovo kao i do sad a mi ćemo biti odrpani dripci.. kao i do sada. 

MF: Ko je radio do sada omote vaših albuma? 

Danilo: Radio sam Vukodlak metal, Metal je rat i Državnog neprijatelja.. ADP nam je našao umetnika za omot drugog albuma a onda nam je Wang poklonio još jedan omot povodom 10 godina benda za singl Smrt autoriteta. Nadam se da će nam novi izdavač sa kojim smo u pregovorima obezbediti istog umetnika pa da ćemo imati najbolji omot do sada.


Picture
MF: Smrt autoriteta?

Danilo: Da to je pesma, singl koji smo poklonili ljudima koji nas slušaju povodom 10 godina benda.. to je doduše jedna od 4 snimljene promo pesme koje smo slali izdavačima. Ta pesma govori o odnosima ljudi oko nas, o onome što osećamo povodom toga od kad smo u ovoj priči do sada... 

Govori o tome kako nas drugi ceo zivot gledaju kao uvrnute ili manje vredne… poenta pesme je u tome da možeš da popustiš i ideš linijom manjeg otpora a možeš da u svojoj glavi svima kažeš da odjebu i da te više njihovo mišljenje ne dotiče. Samo se radi o trenutku u kom ćeš da prelomiš ovako ili onako.. da biraš da budeš uspeh po tudjim standardima ili da živiš srećan i radiš ono sto voliš po svojim. Sto kaže frizer neki dan kad sam skraćivao krajeve: ”Znaš šta Dačo, ta duga kosa je bila ljudima simpatična kada si bio mali… sad to vise nije… sad je bezveze, vreme je da se odraste...” ahaha ko ga jebe!

MF: Kada možemo da očekujemo sledeći album i da li će tematika istog biti drugačija od ostalih?

Danilo: Pesme za novi album su gotove i biće ih više nego na prošlim albumima. Šta znam, trudili smo se da budu raznovrsne, i jesu ali opet album spada u taj neki extremni thrash/crossover metal, što znači da opet nećemo biti poznati ili popularni, hahaha... Što je super jer malo ko danas uopšte i svira thrash a da nije Municipal Waste ili powerviolence reproach fazon, ili blek krast tipa Toxic holocaust.

Opet smo se potrudili da sviramo šta volimo i izbegnemo da kopiramo nekog ili da radimo nešto za druge a ne za nas… u svakom slučaju biće brz album ali sa dosta nekih stvari koje još niste čuli kod Nadimača.. što je dobro. Tematika pesama.. hmm, pa ne znam, drugačije su pesme… Teme tekstova neću otkrivati ali sigurno su još neuobičajenije od prethodnog albuma, jos su i iskrenije pa su možda zato toliko uvrnute.

MF: Kakvo je iskustvo bilo svirati sa velikanima metal scene ?

Danilo: Prva svirka gde nam je neko dao veliku šansu bila je sa Municipal waste 2009. Tad su nas metal organizatori uglavnom kulirali, a onda su nas Choice i Lemilica pozvali da sviramo dva koncerta sa MW a mi smo ostali bez teksta... Iste godine Rakić, Nikola i ostali iz Exit tima su nas pozvali na Exit što je bilo super i tad smo svirali sa SABATON-om i Deathstars. Haha, malo čudna kombinacija ali bar smo se napili. Moram da kažem da smo imali čast i da sviramo sa bendom koji je postavio standard za krosover ili tada metal-pank a koji postoji više od 30 godina - ACCUSED. Koncert je bio odlican iako je od stotinak ljudi koji su došli većina imali preko 35 godina, haha, mladje generacije koje nisu došle su se zajebale.

Nakon toga smo svirali sa Sodomom u areni u Bukurestu.. bilo je...ostvarenje svih snova bukvalno... sve je bilo neverovatno dobro... Tad nas je vozio i Predo iz Bombardera pa je zezanje bilo još bolje.. ali hotel, stotine ljudi koji su nas gledali zabezaknuto u areni, kafanu u kojoj smo posle koncerta pili sa Sodomom i neke usrane kao cevape koje smo jeli na povratku nikada nećemo zaboraviti. Deset dana nakon Rumunije smo svirali sa Warbringerom u Beogradu, bilo je kul jer su oni vršnjaci i realno kidaju kako sviraju. 

Prošle godine na Exitu nam se zalomilo da delimo binu sa legendarnim DRI i mogu reći da je to još jednom bilo iskustvo koje se ne zaboravlja jer.. jebes ga, oni su DRI! Nama je bilo super, nismo nešto sa njima blejali ali smo razmenili majice i malo nešto pricali, posle nam je Spajk Kasidi poslao sliku u Nadimač majici i tako… bilo je super.. DRI je tada realno pokidao muda svim gans en` rozisima to veče i pokazao kako se mlati posle 30 godina svirke. Posle Exita smo svirali u Rumuniji na Thrash metal festivalu gde je hedlajer bio opet legendarni engleski bend –Onslaught. Kidaju kako sviraju ,em su najpristojniji ljudi koje sam upoznao. I evo sad ćemo pokušati da ih dovedemo u Srbiju po prvi put. 

I pre i posle ovih koncerata smo svirali mnogo svirki i u Srbiji i po regionu ali svaka od ovih svirki bila je posebna jer je nama lično značilo da naš trud i cimanje neko ipak poštuje tako da smo svim tim ljudima koji su nam omogućili da sviramo sa ovim bendovima jako zahvalni.


Picture
MF: Po kratkom postupku ste obišli dosta gradova u Srbiji i regionu tokom proteklih nekoliko godina, da li je u planu možda neka turneja?

Danilo: Iskreno uvek jeste i nije, trebalo bi na jesen da idemo na evropsku turneju a pre toga ćemo svirati koncerte u Sloveniji i Italiji a onda dolazi snimanje albuma. Turneje po meni i nemaju nešto smisla ako ćemo ići i radnim danima u 20 gradova gde će nas gledati po 15 ljudi…Pre cemo gledati da sviramo u po 3-4 zemlje neke mini turneje jer onda kombinujemo sa festivalima i više ljudi može da nas čuje.

Nadam se da ćemo se dogovoriti sa nekim da nam organizuje neku malo veću turneju ili ćemo neku DIY sami srediti, u svakom slučaju kada se snimi album cele ove i sledece godine obilazićemo sva mesta gde vredi svirati i gde nas ljudi slušaju, ona koja smo već posetili i ona koja nismo kako kod nas tako i po Evropi. To ionako i jeste najbolji deo rada benda.

MF: Za kraj, poruka od vas, kako da promenimo sve na bolje?

Danilo: Ako misliš na scenu… ljudi manje treba da masturbiraju pred monitorima a više da dolaze na koncerte… ako nista drugo bar će imati sa kim da seru po bendovima, haha. Para ima dovoljno, ko kaže da nema taj kenja, domaći koncerti kostaju 200-300 kinti i onda pola ljudi kuka kako ne može da udje na koncert a pritom bleji sa dvolitarkom a onda kad svirka počne onaj gore ostane da dovrši još piva… A ako ti se ide na neki veći koncert.. jedan dan nosiš cement ili kopaš i imaš kartu… ako neko baš nema para, ono prava socijala blabla… uvek može da dodje i da kaže: nemam jbg! Nekako ćemo ga ubaciti na koncert. 

Publike ima ali najviše po parkovima i Kalemegdanu kad je lepo vreme ako nisu u dragstoru ili u shopingu gde biraju najkrvavije majice, hahahah... Svega sad ima više nego pre, (neračunajuci medije koji su gori nego ikad), ima ljudi, ima bendova, ima prostora… e sad samo da počnu da se svi skupljaju na istim mestima. Sad mi deluje kao da je bilo bolje i više ljudi na koncertima i više truda i druženja.. a možda grešim, ne znam. Posebno pohvaljujem ljude koji se trude da budu deo scene, u smislu da svi zajedno stvaramo ono što volimo, podkulturu gde sami biramo vrednosti. Cenim ljude koji prave prišivače, koji drže web zinove, fanzine, guraju domaće bendove itd... to je lepo i znači bendovima a i publici. A ako si mislio na svetske probleme, drustvo i tako to.. pojma nemam… ja se trudim da u sebi stvari rešavam tako da me gluposti oko mene ne dotiču previše, preporučujem i ostalima sličan metod, hahaha! Metal je rat 111


Intervjuisao: Marko Jocić.