Picture
Claymore je power metal bend iz Lazarevca nastao 1994. godine. Bendovi iz Lazarevca nisu toliko popularni na našoj sceni, ali Claymore se svakako izdvaja na poseban način. Danas razgovaramo sa Vladimirom Garčevićem (Vlad Invictus) liderom benda Claymore.

MF: Pozdrav Vladimire.
Za početak možeš li nam reci nešto više o osnivanju Claymore-a?

Vlad Invictus: Pozdrav, Gorane! I pozdrav čitaocima! Claymore je u svojoj prvoj inkarnaciji nastao 1994. godine. Ja sam bio idejni osnivač benda, tada sam imao 17 godina i imali smo samo jednu svirku u toj prvoj postavi, ali smo uspeli da osvojimo prvo mesto na Vidovdanskoj gitarijadi u Rudovcima. Od tada smo stekli kultni status među lokalnim fanovima (smeh). Do današnjeg dana je preživeo mnogobrojne izmene u postavi. Prva stabilna postava je ustanovljena 2003. godine, kada smo snimili naš album prvenac "The First Dawn of Sorrow", koji je izašao za poznatog domaćeg izdavača One Records. Od 2004. godine bend je pauzirao do avgusta 2012. godine, kada smo u potpuno novoj postavi nastupili na Fabula festivalu u Lazarevcu, a sada u istoj postavi snimamo drugi album, može se reći na desetogodišnjicu prvog izdanja. Ima mnogo toga da se kaže, ali je baš opširno, a o tome čitaoci mogu detaljno da se informišu na našoj fejsbuk stranici. U suštini, to je ukratko o našim počecima.

MF: Prvenac "The First Dawn of Sorrow"se odlično pokazao.Pesme kao što su ,,A Prophet's Tale", ,,Prince Of Immortals" i ,,Taste The Steel" su definitivno himne power metala tog vremena na našim prostorima.Većinu tekstova i muzike si ti radio. Odakle crpiš inspiraciju,koji bendovi su najviše uticali na tvoj rad?

Vlad Invictus

Hvala na lepim rečima. Metal slušam od svoje 10-11 godine, a bendovi koji su tada uticali na moj muzički razvoj su i danas prisutni - Iron Maiden, Manowar, Judas Priest, King Diamond, Helloween, Running Wild... Aktivno pratim metal scenu, tako da sam ljubitelj svih metalnih podžanrova. Ne delim bendove na power i death i tome slično, već na one koji mi prijaju i one koji mi ne prijaju. Inspiracije je mnogo, ne samo u muzici, već i u životu, knjigama, filmovima... Pored metal muzike, veliki sam obožavalac klasične muzike i progresivne rock muzike (Rush, King Crimson, Kansas...). Što se filmova i knjiga tiče, fan sam fantazijskog, istorijskog i horor žanra, mislim da većina metalaca voli te žanrove, pa ni ja nisam izuzetak (smeh).

MF: Naravno, ne treba pratiti ograničenja žanrova u kreiranju svog sopstvenog stila. Znači fanovi će na novom, povratničkom izdanju moći da pronađu razne stilove. Kako za sada napreduje snimanje,kada možemo očekivati izlazak albuma?

Vlad Invictus: Fanovi će na novom albumu čuti nešto potpuno drugačije u odnosu na prvi album, ali je stilski to i dalje isti pravac. Novitet je što većinu pesama peva Dejana Betsa Pavlović, naša nova pevačica, dok sam ja u drugom planu kao vokal. Sad smo female fronted band (sneh). To je moja davna želja, da imamo moćan ženski vokal u bendu, jer ne mislim da je metal isključivo muška muzika, iako je mnogi tako doživljavaju. Ako već moram da nas svrstam u neki podžanr, onda je to epic power metal, zbog tekstova ponajviše, a i muzički je slično onim bendovima koje slušam. Pesme su prilično raznovrsne, ima brzih, sporih, srednjeg tempa, a tekstualno je konceptualan, ima priču, baziranu na delu George R.R. Martina, mog omiljenog pisca.
Trenutno snimamo poslednju pesmu na albumu. Snimanje bi trebalo da se završi do početka maja, a miksovanje i mastering do početka juna, kada ćemo ponuditi materijal izdavačkim kućama, nadam se da će se nekome svideti.

MF: Betsa je zaista sjajan frontmen, inače tvoj saborac i iz cover benda ,,Bedemi", verujem da je mnogima drago što sada predvodite zajedno i Claymore. Možeš li nam reći nešto o novoj postavi, promenama u bendu? Mnogo sreće u potražnji za adekvatnim izdavačem.
Picture
Vlad Invictus: Tačno, tako smo se i upoznali i započeli saradnju. Njen vokal je pretežno sopran, ali se sjajno snalazi i u drugim tehnikama pevanja. Ostali članovi benda su Marko Dinić - Oceanlord (klavijature), najmlađi član benda, ali veoma talentovan i definitivno najkrupniji član benda, kao Thor uživo (smeh). Za bas gitaru je zadužen Filip Todorčević - Fill T. 

On je klasični fan progresivnog death metala, a uz mene je muzički najpotkovaniji član što se tice poznavanja metal muzike, pravi powerhouse basista. Bubnjar je lokalna legenda, Aleksandar Canković - Alex Cane, koji je svirao skoro u svakom lokalnom bendu i ubedljivo ima najviše nastupa od svih u bendu. Čudovišan bubnjar zaista. Napomenuću i da su svi članovi benda izuzetno mladi, tako da crpim energiju iz njih (smeh). Bitno je da nam se stavovi i ukusi poklapaju, pa je lako stvoriti tu magiju koju bend poseduje.


MF: Znači spoj snage i iskustva,biće gadan udarac. Postavili ste već neke pesme na youtube kanal koje potvrđuju raznolikost albuma. Među njima su energična ,,Hymn of Vengeance" koja prati Manowar standarde i ,,Crossroad of Forever" baladu koja po meni ima jedan od najboljih tekstova ikada. Kakve se kritike za sada na nove pesme,kako ih je publika primila?

Vlad Invictus: Upravo tako. Hymn of Vengeance sa youtube-a je demo verzija koja datira od 2004. godine. Sve pesme na novom albumu, izuzev jedne, su nastale u periodu nakon izlaska prvog albuma. Danas su dobile malo moderniju formu, što je i logično, uzevši u obzir koliko se metal muzika promenila u odnosu na period od pre 10 godina. Crossroad of Forever je pesma koju sam napisao kada sam imao 12 godina. Nismo planirali da se nade na novom albumu, jer sam je snimio pre tri godine u Midnight studiju (u kome radimo i novi album), ali toliko ljudi je izrazilo želju da je čuje na zvaničnom izdanju, pa sam popustio pod pritiscima. Naravno, uradićemo potpuno novi miks za nju. Hymn of Vengeance se nekako izdvojila kao favorit među ljudima koji nas prate, ima taj Manowar-ski prizvuk, ali će albumska verzija biti pravo iznenađenje. Jedina nova pesma je Night Sky i ona je napisana bukvalno pre par meseci, prilikom ulaska u studio. Takve pesme imaju tendenciju da osvoje srca publike, jer nastaju spontano, za par minuta. Ljudi osećaju kad je pesma iskrena, publiku ne možete prevariti. Mislim da će i ostale pesme naći put do srca publike. Svaka je deo velike priče, ali može da se posmatra i izdvojeno od celine. Tu leži prava čarolija

Picture
MF: Moram priznati da jedva čekam da čujem novi mix pesama,da barem preko zvučnika postanemo deo te čarolije.

Vlad Invictus: Veruj mi, i ja. U ovom demo obliku zvuče dosta dobro, ali će naš producent Boris Šurlan tek odraditi ono u čemu je jedan od najboljih na ovim prostorima.

MF: Saradnja sa Borisom mora biti veliko zadovoljstvo. Uradio je dobar posao sa Midnight Rain tako da ništa manje ne očekujemo i u radu sa Claymore-om. Kada smo kod Midnight Rain-a kako napreduje rad u tom projektu, da li se i to izdanje može očekivati u toku godine?

Vlad Invictus: Metal fanovi dobro znaju ko je Sascha Paeth. Bez preterivanja, Boris je po meni srpska verzija čuvenog producenta i muzičara. Daleko od toga da ima iste uslove rada kao pomenuti gospodin, ali njegov talenat i osećaj za zvuk su bez premca. Morao sam da ga zamolim da nam gostuje u nekoliko pesama, jer je odličan i kao gitarista. Zajedno smo započeli rad na projektu Midnight Rain pre dve godine. Prvo smo želeli da snimamo iz zezanja, neku opuštenu varijantu muzike, potpuno spontano i bez pritiska.

Plod te saradnje je osam snimljenih pesama i gostovanje 15 muzičara na projektu. U pitanju su uglavnom muzičari iz Lazarevca, ali ima i onih iz Beograda, Svilajnca... Trenutno je projekat "na ledu", jer čekamo da se završi snimanje Claymore-a, koji je u ovom trenutku prioritet za sve nas. Za Midnight Rain treba da snimimo još 4 pesme, a nakon toga ćemo se baciti u potragu za izdavačem i probati da stvorimo stabilnu postavu benda koja će imati nastupe. Publika može kod Midnight Rain-a pronaći razne muzičke uticaje, od bluesa, popa do progresivnog rocka i death metala.

Picture
Foto: Popović Ivana
MF: Kvalitet mu je stvarno neosporan,treba mnogo truda uraditi produkciju za Midnight Rain,posebno zbog raznovrsnosti pesama. Midnight Rain je zaista projekat koji ne trpi podele i ograničenja i gde svako može da se pronađe. 

Od balada poput ,,Just for you" za koju ste snimili i spot pa do epske ,,Slaves to the machine",za svakoga po nešto. Iz ugla čoveka koji vredno radi na borbi metala (3 benda istovremeno nije mala stvar) i koji prati domaću scenu podjednako kao i inostranu kakvo je tvoje viđenje domaće scene?
Vlad Invictus :Uh, ovo je nateže od svih pitanja do sada. Imam pomalo ekstremne stavove kada je domaća rock muzika u pitanju. Mislim da je 70-ih i 80-ih propuštena velika prilika da se muzika sa ovih prostora postavi na svetsku muzičku mapu ili bar evropsku. Većini tadašnjih bendova je odgovarala uljuljkanost u tržište od 20 i kusur miliona stanovnika. Otuda, nikome, osim par bendova, nije stalo da se probijaju na inostrano tržište, pa se niko nije ni držao oprobanog recepta za tako nešto, a to su tekstovi na engleskom jeziku. Danas imamo nemačke, švedske, finske bendove koji pevaju na maternjem jeziku i prihvaćeni su u svetu, ali pre toga su im put prokrčili Scorpionsi, Europe, ABBA, Accept... Nažalost, mi u našoj zemlji nismo imali takav slučaj, iako je kvalitet bio neosporan. Isto tako, ovde je medijski prostor popunjavala neka autohtona vrsta "rock" muzike, koja se ne svira nigde u svetu, neki alternativni zvuk sa primesama panka, pa je metal oduvek bio više nego zapostavljen. 

Situacija se počela menjati sa pojavom Alogije i drugih bendova sa početka 21. veka. Tada je metal scena uzela maha, ali je i to kratko trajalo, jer nije bilo medijske podrške, izuzev jednog časopisa i par radio stanica. Danas je po kvalitetu bendova, naša scena bolja nego ikada. Svaki od tih bendova može bez problema da izađe na crtu velikom broju stranih metal bendova. Problem je što nemamo kao zemlja korene u roku i metalu, pa strani izdavači nisu do skoro bili previše zainteresovani za bendove odavde. Situacija se, čini mi se, menja na bolje. Eto, Destiny Potato izdaju za velikog izdavača, izmedu ostalog. Mislim da nam predstoji žestoka borba za metal scenu, samo je potrebno da svi budemo ujedinjeni oko opšteg cilja, a to je da srpski metal bude prihvaćen u svetu kao ravnopravan, da bendovi sa ovih prostora nastupaju na značajnim metal festivalima u Evropi, da objavljuju albume za eminentne izdavačke kuće. Znam da smo kao narod prkosni i da ne trpimo tuđi uspeh, naročito ako je u pitanju neko naš, ali moramo da shvatimo da bez uzajamne podrške nema ni metal scene. Izvor uspešne borbe za metal scenu leži u podršci lokalnim bendovima! Bez te podrške nema scene. Mediji su nas ionako zaobilazili svih ovih godina i tu ne očekujem nikakvu promenu. Zato promenu moramo napraviti sami.

MF: Očekivano opširan odgovor,sa kojim se nažalost u potpunosti moram složiti. Mnogi naši bendovi bi bili u samom vrhu svetske scene da su ,,iz neke druge zemlje".
Iskreno se nadam da će mnogi zastati na ovom delu intervjua i staviti si prst na čelo i zamisliti se o tome što si rekao. Hvala ti na posvećenom vremenu i posebno na poslednjim rečima. Mnogo sreće u radu sa Claymore,naravno i sa Midnight Rain i Bedemima. Keep fighting for metal \m/

Vlad Invictus: Hvala, Gorane! I ja tebi želim uspeha u radu sa tvojim bendovima. Hvala ti na vremenu i pozivu za ovaj intervju. Jedan si od onih koji se bore za domaću metal scenu srcem i dušom. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da stvorimo scenu koja ce opstati. \m/

Intervjuisao: Goran Jelić